ВАСПИТНЕ МЈЕРЕ ЗА СВЕ УЗРАСТЕ
Сви смо ми видjели: двогодишњака како се баца јер му нешто није по вољи, трогодишњака како на сред радње плаче за слаткишима, седмогодишњака који протестује: “Не можеш ме наjтерати”! И сви ми смо жалили њихове родитеље и причали како се то нама неће догодити. А, онда, када смо најмање очекивали наше дијете је урадило баш то исто – добило хистерични напад на јавном мјесту.
У чему је ствар? Не, ви нисте лош родитељ. Једноставно, дјеца док расту пролазе одређене фазе у којима, сваки пут на нови начин, тестирају границе своје слободе и родитељских живаца. То је начин на који они уче шта јесте, а шта није друштвено прихватљиво. Стога, за сваки узраст постоје једноставне васпитне мјере које ће вам помоћи да у што краћем вријемену и са што мање последица испливате из ових “фаза”.
Пре свега важно је знати основна правила која помажу да са вашим дјететом изађете на крај у било којој ситуацији:
1. Породица значи – сви смо заједно у овоме:
Једноставно је – научите, од првог дана да бити члан породице значи дјелити њене лепе и лоше тренутке. Сви заједно радимо, сви завршавамо обавезе, сви разговарамо о проблемима и ријешавамо их. Чак и беба може да помаже у одеђеним пословима, предшколац ће бити одушевљен ако тражите његово мишљење када разговарате о неком “битном” кућном питању. Ове игре помажу дјетету да се осјети као равноправан члан, а самим тим научи да у породици понесе свој део обавеза и одговорности.
2. Поштовање мора бити узајамно
Испоштујте своје дијете. Ако жели нешто да вам каже, прекините посао на секунд и саслушајте га. Ако жели да вам помогне, пустите га. На основу тога оно неће правити проблем и биће му нормално да и оно вас саслуша кад ви то захтјеватеи да вам помогне онда када вама затреба помоћ.
3. Будите доследни
Не само да ће дјетету бити лакше да се снађе у систему васпитања ако ви не мјењате правила сваки час, већ ћете му помоћи да израсте у емотивно стабилну особу јасних жеља и циљева.
4. То није фер
Истина, живот није увек фер. И то вашем дјетету мора бити јасно. Другачије, оно неће бити у стању да поднесе животне ударце, да се заложи за себе, нити да се снађе у ситуацији која за њега није повољна.
Како дициплиновати бебе и дјецу до две године старости?
Пре свега требало би да знате да мјере које вам предлажемо неће увек бити стопроцентно дијелотворне, јер се мора узети у обзир и наша индивидуалност: свако дијете и сваки родитељ су особе за себе. Ипак, никада није згорег имати још којег кеца у рукаву.
Васпитни систем: Чиста љубав
Овај систем најдијелотворнији је на узрасту до прве године живота, али даје резултате и касније. Основна идеја јесте: засипајте дијете љубављу и сопственим примером му показујте како се постаје добра и васпитана особа.
Пример из реалног живота: четворомесечна беба плаче, иако је јела, преповијена је, напојена, није јој ни вруће, ни хладно. Већина жена рећи ће вам да је пустите да плаче, али психолози тврде да је то погрешно. Приђите јој, пробајте да одгонетнете шта је мучи. Беба ће се вероватно брзо умирити само зато што ће схватити да сте ту за њу.
Васпитни систем: Замена
Ово је одлична метода за дјецу од 6 мјесеци до 18 година. Базиран је на томе да дјеца у овом периоду не чине ствари зато што су неваљала, већ зато што је свијет за њих мистерија коју треба открити. Када бацају храну на под, њих једноставно занима шта ће бити, када пипају нешто опасно они испитују реалност. Наравно, ви не можете стајати са стране и пуштати дијете да истражује свијет на своју и вашу штету, али не морате користити ни казну. Довољно је да му скренете пажњу и упутите га на активност која је слична, а безопасна.
Пример из реалног живота: ваша беба дохватила је стаклену чашу и спрема се да је баци. Ви ћете му узети чашу понављајући да то може бити опасно, физички га склонити у сасвим други крај стана и ту му понудити другу врсту забаве: игру безопасним подметачима, сликовницу, играчку… Нудићете му алтернативе док га једна не окупира. За то вријеме, објашњаваћете му зашто то радите.
Васпитни систем: Лоше и добро иду заједно
Овај систем је одличан за дјецу између прве и друге године. Вријеме за њега наступа у оном тренутку када схватите да ваше дијете више не истражује свијет, већ ваше живце и да неред прави само зато што зна да ће вас изнервирати. То се обично догађа око 15 мјесеци старости. Основна идеја система јесте да пустите дијете да учини оно што му се чини као забавно и добро, али да га потом приморате да осјети последице својих поступака. Јер, и у животу све добро и лоше иде заједно.
Пример из реалног живота: Ваше двогодишње дијете намјерно је разбацало храну из столице. Умјесто да пустите да вас то изнервира, ви мирно сачекајте да заврши оброк, потом га спустите на под, дајте му крпу и објасните да мора, са вама, да покупи храну коју је побацало.
Васпитни систем: Похвала
Након дванаестог мјесеца, овај систем може почети да се примењује. Основна идеја је да родитељ радије показује радост када примети позитивно понашање дијетета, него да стално опомиње дијете да је нешто лоше урадило. Родитељима обично треба мало вријемена да се прилагоде новом систему, али је он у већини случајева изненађујуће дијелотворан. Покушајте, ништа не губите
Пример из реалног живота: Вријеме је за спавање, а то значи борбу са вашим дјететом које нипошто не жели да спава. Покушајте да ситуацију поправите за неколико вечери, тако што ћете похвалити његове мале напретке. “Дивно је што си покупио играчке одмах, сада имамо више времена за причу. Ако одмах легнеш, прочитаћемо чак двије”.
Васпитни систем: Блокатор напада бијеса
Тантруми се често догађају код дјеце од 12 до 24 мјесеца. Сви знате сцене када дијете одбија сарадњу, вришти, баца играчке. Мораћете, вјероватно, да пробате неколико опција док не нађете праву. Најпре провјерите да ли дијете можете умирити додиром, јер неку дјецу тантруми пролазе на само један родитељски додир. Ако то није случај са вашим дјететом, пробајте следеће:
Пример из реалног живота: замолили сте своје двогодишње дијете да се обуче. Умјесто да послуша, оно је постало хистерично, баца играчке по соби, бјесни. Сачекајте да све прође, било која акција у овом тренутку неће бити дијелотворна. Када се дијете смири, мирно га узмите за руку, одведите до гомиле играчака и реците: сада је вријеме да ово покупиш. Ако одбије, подјелите посао: ово ћу урадити ја, а ово ти. Највероватније је да ће дијете пристати да уради посао, а потом се и обући. Ако се напад бијеса понови, и ви поновите цијели циклус. Постепено, дијете ће схватити да га напади бијеса коштају само додатних обавеза.
Васпитни систем: Причајте “бебећи”
Не, не треба да тепате. Оно што треба да учините јесте да начин на који говорите дјетету да нешто није добро прилагодите његовом начину поимања свијета, како би уопште могао да прими поруку. Ево како то дјелује:
Пример из реалног живота: Ваше дијете је од свог вршњака отело камион. Умјесто да га ударите по ручици или му отмете камион, сачекајте мало и реците му: ” Ти желиш камион”. То што сте разумјели шта жели, навешће ваше дијете да се смири и да почне да вас слуша. Сада је вријеме за васпитну мјеру: “Не отимај, не отимај, сада је дечаков ред” и вратите камион другом дјетету. Ово дјелује блесаво, али дијете вас заиста разуме.
Како васпитавати дијете од 2 до 5 година?
Васпитни систем: Треба ми помоћ
Овај систем идеалан је за дјецу од године до осам година старости. Дјеца воле да буду од користи и да осјете да се одрасли ослањају на њих. То их чини важним. Стога, искористите ову њихову особину: кад год желите да постигнете неко понашање или обављање неке обавезе поставите ситуацију тако као да ви од дијетета тражите помоћ.
Пример из реалног живота: Ово је идеалан систем ако желите да ваша куповина прође без драме. Нека дијете крене у продавницу да би вам “помогло”. Говорите му шта да ставља у цегер, реците му шта да тражи на полицама (наравно, избегавајте раф са слаткишима). Потом га одведите до касе и затражите да ставља производе на пулт. Биће толико заузето да неће ни приметити да није добило све што жели.
Васпитни систем: Тајм – аут
Ово је одличан систем за дјецу од две до четири године. Тајм -аут је једна од најдијелотворнијих дициплинских мера, али је многи оспоравају. Многи је доживљавају као оштру и сувише често коришћену. Тајм – аут значи да ћете дијете које је направило грешку казнити слањем у другу собу или изоловани део куће на онолико минута колико има година.
Чињеница је да тајм – аут, нарочито ако је продужен на пет минута и више може да доведе до контраефекта: напада бијеса или анксиозности код дијетета. Стога гледајте да тајм аут примените као кратки предах који омогућава и дјетету и вама да успоставите контролу и који није дужи од двије минуте.Када започињете тајм – аут, немојте говорити: иди у собу, кажњен си. Боље је: сада смо обоје изузетно бјесни, треба нам вријеме да охладимо главе. Иди у собу на минут.”
Такође, добра идеја је, сматрају психолози, увести и тајм-инове: минут за мажење и загрљаје када вас дијете изненади добрим понашањем.
Пример из реалног живота:забранили сте слаткише после вечере, али је ваше дијете почело да плаче. Убрзо, схватате да ваше дијете има напад бијеса и да ви урлате једно на друго. Вријеме је за обострани тајм – аут. Објасните дјетету да је вријеме за смиривање и одведите га на мирно место на минут. Након тога поновите да није у реду да тако реагује када му нешто није по вољи и да вам је жао што је разочарано, али да слаткише ипак неће добити.
Васпитни систем: Одузимање награде
Ово је одлична метода за дјецу од 3 до 8 година. Сви знамо да се награда добија за добро дијело. А, шта следује за лоше дијело? Не, не казна, већ одузимање награде.
Пример из реалног живота: Заједно са дјететом, у посебну кутијицу лепих боја ставите три нове ситнице које је жељело(јарку бојицу, неки слаткиш, мању играчку). Најавите му да су то награде за дане у којима ће бити посебно добар. Када је посебно добар, заиста му дајте награду. Али, ако прекрши правила, извадите једну награду из кутије и реците му да ју је управо изгубило својим понашањем. Сличан систем примењују у вртићима дајући дјеци која лијепо једу или буду мирна током одмора “печат” или бомбоницу, а остављајући дјецу која нису слушала без награде.
Како васпитавати дијете од 5 до 8 година?
Васпитни систем: Осјети последице
Сви родитељи желе да њихова дјеца праве добре изборе: да домаћи заврше пре игре, да не бацају лопту по кући већ када изађу напоље… А шта да радимо када она то једноставно не раде?
У овом узрасту дијете је способно да схвати последице свог дијеловања и стога и само може да смишља рјешења за проблеме. Ако није завршило домаћи на вријеме, понудите му да устане раније, прије школе, како би надокнадило пропуштено ујутро. И побрините се да то ујутро заиста учини. Наредни пут, само ће одабрати лакши пут – заврашавање домаћег пре игре.
Пример из реалног живота: семодгоишњак је разбио лампу бацајући лопту по кући. Умјесто да вичете на њега, питајте га шта ће да уради да би поправио ситуацију. Иако знате да то неће успјети, дајте му лијепак, нека проба да поправи лампу. Пошто лампа и даље не ради, затражите од њега да смисли задатке на којима ће зарадити довољно да купи нову лампу.
Васпитни метод: Повуци речено
Колико пута сте и сами пожељели да повучете нешто што сте рекли или урадили? Пружите свом предшколцу или школарцу шансу да то уради када забрља. Када вам каже нешто ружно или без поштовања, једноставно тражите да понови. Оно ће и само схватити да је добило шансу да се извуче из непријатне ситуације.
Пример из реалног живота: Дијете вам виче да вас мрзи. Умјесто да и ви почнете да вичете, да се ситуација отргне контроли, једноставно, стегните срце, удахните дубоко и питајте га да ли је сигурно да је то жељело да каже. Замолите га да понови шта је заиста хтело да вам саопшти.
